Sav novac iz državne kase namenjen subvencionisanom kreditiranju privrednika u ovoj godini je utrošen. U bankama ističu da su u novembru prvo obustavljeni krediti za održanje likvidnosti za velika preduzeća, pošto su nadležni procenili da je izdvojen novac nedovoljan da se nastavi subvencionisanje kamata istom dinamikom.Posle toga utrošene su i subvencije namenjene preduzetnicima i malim privrednicima. Poslovne banke su od 1. septembra do početka decembra odobrile privrednicima oko 1,1 milijardu evra kredita za održavanje likvidnosti sa subvencionisanom kamatom.
Sav novac iz državne kase namenjen subvencionisanom kreditiranju privrednika u ovoj godini je utrošen.
U bankama ističu da su u novembru prvo obustavljeni krediti za održanje likvidnosti za velika preduzeća, pošto su nadležni procenili da je izdvojen novac nedovoljan da se nastavi subvencionisanje kamata istom dinamikom. Posle toga utrošene su i subvencije namenjene preduzetnicima i malim privrednicima.
- Poslovne banke su od 1. septembra do početka decembra odobrile privrednicima oko 1,1 milijardu evra kredita za održavanje likvidnosti sa subvencionisanom kamatom - rečeno je „Novostima“ u Ministarstvu finansija i privrede.
- Banke su odobrile 861 milion evra kredita sa deviznom klauzulom, dok je dinarskih odobreno u iznosu od 211 miliona evra.
Banke više ne primaju zahteve privrednika za ovom vrstom kredita, ali je gotovo sigurno da će se ovaj program nastaviti i dogodine.
- Država je ove godine izdvojila ukupno 1,3 milijarde dinara za subvencionisanje kamata po ovim kreditima - ističu u Ministarstvu.
- Sledeće godine planira se nastavak ovog programa, a uredba sa uslovima pod kojima će preduzeća moći da koriste kredite biće objavljena početkom godine.
Jagma za ovim zajmovima bila je velika, s obzirom na to da je njihova cena trenutno najpovoljnija na tržištu. Kamata na dinarske zajmove je na nivou referentne kamate NBS, koja sada iznosi 11,25 odsto, dok je za kredite indeksirane u evrima bila 3,5 odsto godišnje.
Uprkos velikoj tražnji, krediti za održavanje likvidnosti bili su nedostižni onima kojima su najpotrebniji.
- Sasvim je logično da preduzeće u blokadi ne može da dobije kredit - objašnjava za „Novosti“ čelni čovek jedne od banaka.
- Samo kreditno sposobni dužnici, koji bi i inače mogli da konkurišu za bankarske kredite, ispunjavaju i ove uslove.
Za obezbeđenje ovih kredita banka je privrednicima tražila obezbeđenje uobičajeno za sve zajmove: hipoteke, menice, jemstvo druge kompanije i slično.